EKOCID ZBOG GORENjA BIOMASE?

Ovaj post na blogu napisali su Johan Vollenbroek, predsednik Mobilisation for the Environment, i Maarten Visschers, član odbora u Leefmilieu. Oni pišu o destruktivnim uticajima izazvanim krčenjem šuma, poput onih u Sjedinjenim Državama i baltičkom regionu, i potrebi da se pozabavi trenutnim zakonodavstvom EU koje smatra sagorevanje drveta (biomase) oblikom održive energije.

Ekocid nad šumama kao direktna posledica sagorevanja biomase

Između 2012. – 2020. spaljivanje drvenih peleta kao energetskog izvora u Evropi udvostručilo se sa 15 – 30 miliona tona godišnje. Metoda koja se koristi za seču drva za pelet je industrijsko krčenje šuma. U stvarnosti, prirodne šume se takođe krče i pretvaraju u monokulture drveća. U poslednjih 60 godina 20% prirodnih šuma na jugoistoku SAD – a  pretvoreno je u monokulturne plantaže: katastrofa za Prirodu i biološku raznovrsnost. U baltičkim državama i Švedskoj događa se ista ekološka katastrofa: Ekocid zbog sagorevanja biomase.

Emisija CO2 pri sagorevanju drveta je veća nego kod sagorevanja uglja

Evropski propisi o klimi (Evropsko klimatsko zakonodavstvo) i dalje smatraju da je sagorevanje drveta (koje se naziva i sagorevanje biomase) oblik održive energije. Naučnici Savetodavnog veća za nauku Evropskih akademija (EASAC) kažu da to ne može biti dalje od istine. Emisija CO2 pri sagorevanju drveća je 15% veća od emisije sagorevanja uglja i duplo je veća od gasa. Potrebno je između 5 i 10 decenija da zasađeno drveće ponovo prikupi istu količinu emisije CO2 koja je oslobođena tokom procesa sagorevanja. Ova dodatna emisija CO2 pogoršava klimatsku krizu u kojoj se nalazimo. U narednoj deceniji emisija CO2 mora biti smanjena za najmanje 50% (u poređenju sa 1990. godinom) kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma o klimi. Bolje održavanje postojećih šuma, raznovrsnije šume i sadnja novih, raznovrsnih šuma najbolja su klimatska rešenja i najbolja rešenja za zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti. Ovo je 2018. godine naglasilo 800 naučnika u pismu Evropskoj komisiji. Početkom 2021. godine više od 500 naučnika i ekonomista u pismu je zatražilo od predsednika SAD Bajdena, predsednice Evropske komisije Von der Leyen, predsednika Evropskog saveta Charlesa Michela, japanskog premijera Suge i predsednika Južne Koreje Moona da prestanu da definišu sagorevanje biomase karbon neutralnim u Evropskoj direktivi o obnovljivim izvorima energije.

Industrijsko krčenje šuma je pogubno za biološku raznovrsnost

Ipak, upotreba drvenih peleta kao biomase i dalje raste. Seča drva za proizvodnju drvenih proizvoda, papirnih vlakana i drvenih peleta odvija se industrijskom sečom. Hektari šume se neprestano uništavaju. Ovo je u suprotnosti sa daleko boljim rešenjem selektivne seče u kojoj se poseče samo nekoliko stabala po hektaru. Industrijsko krčenje je isplativo za šumarska preduzeća ali ne i za Prirodu i zivot u njoj. Hektari i hektari šuma, jedan za drugim, mogu da budu posečeni za proizvodnju peleta. Međutim, efekti na zemljište i biološku raznovrsnost su katastrofalni! Broj vrsta ptica u šumama opada, a ugljenik uskladišten u tlu se oslobađa. OVO JE EKOCID

Jugoistok Sjedinjenih Država

Na jugoistoku Sjedinjenih Država, 16 miliona hektara šume je iskrčeno u periodu između 1950. i 2010. godine. Ovo je deo zemlje četiri puta veći od Holandije. To znači da je 20% ukupnih prirodnih šuma u ​​ovom regionu iskrčeno. Šume, nekada bogate raznovrsnosću su zamenjene monokulturnim zasadima drveća, a biološka raznovrsnost je potpuno nestala na ovim prostorima. 

čista seča na jugoistoku SAD (Dogwood Alliance )

Slika : Pretvaranje prirodnih šuma u ​​zasade drveća od 1950. do 2010. (izvor: Dogwood Alliance, Stand4Forests Reports Series, 2020)

Slika : Proizvodnja drvenih peleta na jugoistoku SAD za sagorevanje biomase za ‘održivu’ energiju u Evropi (izvor: Dogwood Alliance).   

Baltičke države

U baltičkim državama krčenje se takođe masovno koristi kao metoda seče za proizvodnju drvenih peleta. Nedavni izveštaj organizacije za zaštitu prirode Estonskog fonda za prirodu (ELF) opisuje katastrofalne ekološke posledice izvlačenja drveća u šumama u Estoniji. Leteća veverica, glupar, crna roda i stotine mahovina, gljiva i lišajeva, sve su to vrste kojima preti izumiranje. 25% šumskih ptica je izgubljeno za 20 godina.    

Uklanjanje mrtvog drveća i opalog granja iz šuma radi spaljivanja za biomasu pogubno je za insekte i beskičmenjake. Mrtva i oštećena stabla obično stvaraju hranjivu mikroklimu i uzrokuju rast nove generacije drveća na takvim mestima. Ova mikrostaništa nastanjuju hiljade beskičmenjaka koji su bitan deo lanca ishrane, snabdevaju hranom druge beskičmenjake, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare.

Totalna seča u Estoniji (Estonian Fund for Nature)

Uklanjanje (izuzimanje) sagorevanja biomase kao izvora održive energije iz Evropske direktive o obnovljivoj energiji (REDII)

Evropska komisija trenutno ocenjuje Direktivu o obnovljivim izvorima energije (REDII) i objaviće poboljšanu verziju krajem juna. Evropski parlament će odluku doneti u septembru. Organizacije za zaštitu prirode insistiraju da sagorevanje biomase ne treba uključiti kao izvor održive energije. Pozivaju Evropsku komisiju i Evropski parlament da izuzmu sagorevanje biomase kao vrstu održive energije iz Direktive.

U medjuvremenu, posle objave ovog clanka, EU je ipak ostavila seču i gorenje šuma kao ‘obnovljivu’ energiju i okviru REDII!!!

Dalji izvori: