Ovaj pravac krivičnog prava  stoga može da obezbedi lako primenljivo sredstvo odvraćanja da podupre i podrži sporazume UNFCCC (Pariz, Glazgov). Zaista, iako ekocid nije bio na zvaničnom dnevnom redu COP26, to je bila reč i tema koja se više puta pojavljivala širom Glazgova prošlog meseca, kako unutar tako i van zvanične konferencije. Kao što možemo jasno videti iz slabih rezultata COP26, dobra volja i ambicija jednostavno nisu dovoljni da se čovečanstvo vrati u bezbedan operativni prostor. Zakon o ekocidu nudi novi parametar koji omogućava vladama i korporacijama da prevaziđu napore da samo bolje igraju istu igru. To im omogućava da počnu da je igraju drugačije.

U nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda (ICC) je da se bavi zločinima koji najviše “ugrožavaju mir, bezbednost i dobrobit sveta”(Rimski statut, preambula).

Naša globalna zajednica se u ovom trenutku suočava sa dvostrukim pretnjama – međusobno povezanim pretnjama klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, na toliko ozbiljnim nivoima da je nedavni izveštaj IPCC-a opisao promene koje su već pokrenute – kao što je nastavak porasta nivoa mora – koje su nepovratne čak i tokom mnogo vekova.

U izveštaju se takođe navodi da je međunarodno dogovoreni prag globalnog zagrevanja  (1. 5 stepeni više od predindustrijskog nivoa) bio skoro dostignut. Ali to nisu prirodne pretnje ili promene. Svi oni su glavni uzrok masovnog oštećenja i uništavanja ekosistema, i ozbiljno ugrožavaju mir, bezbednost i dobrobit sveta na više načina koji već postaju očigledni, u vidu ekstremnih vremenskih pojava, da spomenemo samo neke sukobi zbog suše, osiromašavanje zemljišta i porast nivoa mora. Ova masovna šteta i uništavanje sada se sve više naziva zločinom kakav bi trebao da bude: zločin ekocida.

Pre dve godine na godišnjoj skupštini država članica (ASP) ICC-a 2019. godine, dve od klimatski najranjivijih zemalja na svetu, Vanuatu i Maldivi, pozvale su na ozbiljno razmatranje uključivanja ekocida kao zločina u skladu sa Rimskim statutu. Ovaj poziv je podržala Belgija 2020. U međuvremenu, se povećava interesovanje za ovu mogućnost širom sveta.

Kao direktan odgovor na zahtev švedskih parlamentaraca u leto 2020. prošle godine, naša humanitarna grupa (Fondacija Stop Ecocide) formirala je Nezavisnu ekspertsku komisiju od 12 renomiranih međunarodnih advokata za krivična dela i zaštitu životne sredine iz celog sveta sa različitim – ali ipak relevantnim – biografijama, iskustvom i fokusom. Odborom su predsedavali britanski/francuski advokat profesor Philippe Sands QC i senegalski pravnik Dior Fall Sow, a njihov zadatak je bio da zajedno formulišu jasnu i čvrstu pravnu definiciju ekocida kao petog međunarodnog zločina.

Uz podršku stručnjaka i široke javne konsultacije, Komisija za izradu nacrta je učestvovala u šestomesečnim istraživanjima i diskusijama i sastala se na 5 plenarnih sednica, i u brojnim podgrupama tokom tog vremena, konačno postigavši konsenzus u junu ove godine. Rezultujući tekst je koncizan, uravnotežen i snažno zasnovan na presedanu. Osnovni tekst je sledeći: „ekocid” označava nezakonite ili bezobzirne radnje počinjene sa saznanjem da postoji velika verovatnoća ozbiljne i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu izazvanu tim radnjama.

“ Klimatske promene i gubitak biodiverziteta imaju isti uzrok koji izaziva masovna oštećenja i uništavanja ekosistema i ozbiljno ugrožavaju mir, bezbednost i dobrobit sveta.“

Jojo MehtaTweet

 

Ovaj tekst je dobro prihvaćen u političkom svetu. Parlamentarna ili vladina rasprava o kriminalizovanju ekocida sada je javna u najmanje 18 država članica ICC-a. Početkom decembra 2021. godine, belgijski parlament je velikom većinom glasova usvojio rezoluciju kojom je pozvao svoju vladu da prizna ekocid na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Sada postoji široka i značajna podrška civilnog društva za međunarodno prepoznavanje ovog zločina. Od Global Citizens Assembli do verskih vođa pape Franje i patrijarha Vartolomeja (videti 1h17m); od starosedelačkog  Alliance of Mother Nature’s Guardians do pokreta Fridays For Future, to je već eksplicitan zahtev.

Svet korporativnih finansija takođe počinje da ceni vrednost odvraćajućih pravnih okvira: nedavno je izjavilo predsedništvo COP26  International Corporate Governance Network (Međunarodne mreže za korporativno upravljanje), grupa kompanija koje predvode investitori i upravljaju globalnom imovinom od preko 59 biliona dolara, posebno je preporučila vladama da “sarađuju na međunarodnom planu na kriminalizaciji ekocida”. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš prokomentarisao je da smatra „veoma poželjnim“; da ekocid bude uvršten među zločine pod jurisdikcijom MKS-a.

Postoje neki koji smatraju da su drugi pristupi poželjniji, koji su više usmereni na međunarodni sud za životnu sredinu ili na sporazum o ekocidu. Ovo su, verujemo, vredni pristupi i ne sumnjamo da će se pojaviti u budućnosti, ali za sada moramo priznati da je vreme izuzetno kratko i da stvaranje potpuno nove institucije ili ugovora često može biti dugotrajan proces koji se proteže decenijama. Takođe postoji tendencija da one stranke sa najviše bogatstva i uticaja na raspolaganju dominiraju tim procesom.

Nasuprot tome, Rimski statut već ima proceduru izmena (Rimski statut, čl. 121) koji predviđa da svaka država ili država potpisnica (ma koliko male) mogu da podnesu i daju predloge, i uspešno se koristio u prošlosti.

„Za sada moramo priznati da je vreme izuzetno kratko i da stvaranje potpuno nove institucije ili ugovora može biti dugotrajan proces koji se često proteže decenijama.”

Jojo MehtaTweet

 

Postoji i niz drugih prednosti za sleđenje pravca ICC

Prvo, dodaje novo „osnovno pravilo” na postojeći sistem – pravilo za sprečavanje ozbiljne štete po prirodu – koje se primenjuje u mnogim jurisdikcijama. Ovo je važno jer su najgori zagađivači često transnacionalne korporacije.

Drugo, proces usvajanja će potrajati neko vreme (ne toliko dugo kao stvaranje potpuno novog ugovora, ali ipak godinama) i mnogo podrške. Ovo podrazumeva period u kome zakon još uvek nije na snazi, ali se može videti kako dobija zamah – približavajući  se preko horizonta, da tako kažem, izazivajući pozitivnu promenu ponašanja u iščekivanju njegovog dolaska. Zaista on već počinje da deluje, kao što vidimo iz odgovora investicione zajednice, na primer.

Treće i potencijalno najmoćnije, to je strateška pravna intervencija koja pomaže u stvaranju promene u načinu razmišljanja – moglo bi se opisati kao novi moralni tabu. Svi znamo da ne možete da se prijavite vladi da ubija ljude za vaš novi posao – ne bi nam ni palo na pamet da to uradimo – ali mi još uvek ne ustuknemo na isti zdrav način od uništavanja prirodnog sveta. Kriminalizacija ozbiljne štete po prirodu na najvišem nivou pruža snažnu moralnu osnovu za to, stvaranjem individualne krivične odgovornosti za ključne donosioce odluka na najvišem nivou.

Štaviše, kako se ekocidne aktivnosti često odvijaju na globalnom jugu ili u siromašnijim zajednicama, dok se ključne odluke donose na bogatom severu, ovaj zakon predstavlja koristan alat za rešavanje klimatske pravde, a takođe deluje i kao jaka dopuna novopriznatom ljudskom pravo na čistu i zdravu životnu sredinu. Naše pravo na život zaštićeno je činjenicom da je oduzimanje tog života zločin. Na isti način, pravo zajednica na zdravu životnu sredinu biće zaštićeno činjenicom da će ozbiljna šteta po tu životnu sredinu postati zločin.

A kada zakon bude na snazi, krivično gonjenje će moći da se vodi u bilo kojoj jurisdikciji koja ga ratifikuje, a ne samo u Hagu, tako da je širina mogućnosti za krivično gonjenje znatno veća nego što se na prvi pogled može pretpostaviti.

Ovaj pravac krivičnog prava  stoga može da obezbedi primenljivo sredstvo odvraćanja da podupre i podrži sporazume UNFCCC (Pariz, Glazgov). Zaista, iako ekocid nije bio na zvaničnom dnevnom redu COP26, to je bila reč i tema koja se više puta pojavljivala širom Glazgova prošlog meseca, kako unutar tako i van zvanične konferencije. Kao što možemo jasno videti iz slabih rezultata COP26, dobra volja i ambicija jednostavno nisu dovoljni da se čovečanstvo vrati u bezbedan operativni prostor. Zakon o ekocidu nudi novi parametar koji omogućava vladama i korporacijama da prevaziđu napore da samo bolje igraju istu igru. To im omogućava da počnu da je igraju drugačije.

Kriminalizacija ozbiljne štete po prirodu na najvišem nivou pruža snažnu moralnu osnovu za to, stvaranjem individualne krivične odgovornosti za ključne donosioce odluka na najvišem nivou”

Jojo MehtaTweet

 

Nedavno smo organizovali zvanični virtuelni događaj na 20. sednici Skupštine država članica Rimskog statuta MKS-a, Ekocid: peti zločin definisan, da bismo predstavili nedavno formulisanu pravnu definiciju u kontekstu za koji je namenjena. Imali smo čast da budemo zajednički domaćini sa tri klimatski najugroženije države na svetu: Vanuatuom, Samoom i Bangladešom, koje su sve dale izjave za tu priliku, toplo priznajući rad odbora za izradu nacrta i pozivajući na nastavak razgovora u MKS-u o ekocidu. Tokom događaja se pridružila I Belgija, koja je istupila diplomatskom intervencijom: da se ažuriraju nedavna dešavanja u Briselu i da izrazi snažnu posvećenost podizanju međunarodne svesti o tome šta je potrebno za efikasno rešavanje ekološkog uništenja.

Procenjujemo da je događaj oborio rekorde Međunarodnog krivičnog suda sa 1400+ registrovanih lica i skoro 700 prisutnih, i pokazuje ozbiljnost sa kojom diplomatski svet sada razmatra ovaj potencijalni peti međunarodni zločin. Kao što je Philippe Sands, kopredsedavajući komisije za formulisanje definicije rekao tokom događaja: “Ja sam apsolutno uveren da će ovaj zločin ekocida biti usvojen. Pitanje nije samo da li, već kada i u kom obliku.”

Snažno pozivamo na davanje podrške ovom krivičnom pravnom putu kroz Deklaraciju iz 2022. godine, kako bi se ekocidom pozabavili kao ključnim uzrokom klimatske i ekološke krize.