Energija biomase dolazi od sagorevanja bilo kojih biljnih materijala: poljoprivrednih ostataka poput slame, useva poput miskantusa ili drveta. Drvo iz šuma i zasada drveća čini 91%[1]. Biomasa se sagoreva ili povremeno gasifikuje[2] kako bi se proizvela toplota i / ili električna energija. Ovaj izveštaj se u potpunosti fokusira na biomasu od šumskog drveta.  

Amercentrale, u vlasništvu kompanije RWE, koja godišnje sagori milion tona drvenih peleta (1. 5 miliona tona od početka 2021)

Fabrika drvenih peleta Enviva, Severna Karolina (izvozi u Evropu), Foto: Dogwood Alliance

Koliko energije dolazi od sagorevanja drveca u Evropi?

Širom EU šumska biomasa čini oko 37% sve energije klasifikovane kao obnovljive. Kako su  porasli ciljevi i upotreba obnovljive energije, usled subvencija, tako se povećalo i sagorevanje drveta. 49% celokupnog drveta uzetog iz šuma EU sagoreva se radi energije[3]. Pored toga, oko 10% energije šumske biomase dolazi iz uvezenih drvnih sečaka i peleta.  Većina peleta iz uvoza dolazi sa jugoistoka SAD-a, Rusije i Kanade[4]. Piljevina se uglavnom uvozi iz evropskih zemalja van EU, uključujući Belorusiju i Rusiju[5].

Većina šumske biomase koristi se za grejanje, mada je poslednjih godina količina sagorelog drveta u elektranama naglo porasla. U nekoliko zemalja, energetske kompanije sagorevaju velike količine drveta u kombinaciji sa ugljem ili „menjaju” cele elektrane, prebacujući ih sa uglja na drvo.   

Većina šumske biomase koristi se za grejanje, mada poslednjih godina količina drveta u balkanskom regionu, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA)[6], Bosna i Hercegovina je zabeležila najjači porast proizvodnje energije od „ bioenergije i otpada” a povećanje od 6.5 puta između 2008. i 2018. sledi Srbija, sa povećanjem od  1. 3

IEA ne daje zasebne podatke za drvnu biomasu. Međutim, obe zemlje nastoje da znatno povećaju količinu energije od šumske biomase u narednim godinama[7]. Međutim, zemlje balkanskog regiona i dalje se mnogo manje oslanjaju na šumsku biomasu od mnogih drugih evropskih zemalja, na primer baltičkih država.

Koji su uticaji na šume?

Estonska šuma, foto: Estonian Fund for Nature

Tipično  čišćenje šume (clearcut) u Estonij, foto: Estonian Fund for Nature

Seča se intenzivirala u mnogim evropskim zemljama poslednjih godina. Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu Nature, zapremina izgubljenog drveta iz evropskih šuma povećao se za 69% između perioda 2011-15 i 2016-18, dok je površina zasečenih šuma porasla za 49%. Prosečna veličina posečenih šuma povećala se za više od jedne trećine[8]. Autori studije pripisuju te trendove pre svega povećanoj potražnji za drvetom, posebno za energijom iz biomase.

Dve zemlje koje su zabeležile posebno visoku potražnju za šumskom biomasom, kako za potrebe domaće energije (posebno toplotu), tako i za izvoz peleta, su Letonija i Estonija. U obe zemlje, oko polovine zemljišta je klasifikovano kao šuma – ali tu računaju i nedavno kompletno posečene šume. Većina šuma je polu-prirodna, tj. u prošlosti one su se prirodno obnavljale nakon seče, i sastoje se od mešovitih domaćih vrsta[9].  Većina danas evidentiranih šuma (po)rasla je neometano od početka sovjetske okupacije ranih 1940-ih.

Sa porastom potražnje za drvetom, obim seče je porastao. U Estoniji, 2008. je posečeno 4.6 miliona m3 drveta, što se gotovo utrostručilo na rekordnih 12. 7 miliona m3 u 2018. godini. U Letoniji su stope (brzina) seče padale od rekorda koji je zabeležen 2000. godine, ali su stalno rasle od 2016. godine. Skoro sva seča se obavlja kao totalno seča šume!

U obe zemlje je evidentirano da se čak i ključna staništa, barem u Estoniji, i ostaci starih šuma seku, i tako se izazivaju teške posledice po divlji svet. Estonija je u poslednjih 20 godina izgubila četvrtinu šumskih ptica. U Letoniji je izgubljena većina populacije lešnikovog tetreba i crne rode, dve šumske vrste ptica.

Još jedna zemlja koja se sve više oslanja na energiju šumske biomase je Švedska. Potražnja za velikim količinama jeftinog drveta podržava model šumarstva koji se odlikuje krčenjem šuma sa bogatim biodiverzitetom, uključujući šume starog rastinja, čupanje panjeva, oranje tla kao da je poljoprivredno zemljište i sadnja monokulturnih plantaža bora ili smrče[10].

Šuma u švedskom nacionalnom parku, foto: Staffan Widstrand

Seča šume u Švedskoj, foto: Marcus Westberg

Koji su uticaji na klimu?

Za klimu energija šumske biomase nije ništa manje štetna od uglja: po jedinici stvorene energije, početne emisije CO2 od sagorevanja drveta u termoelektranama su u većini slučajeva čak i veće od onih iz uglja. 

Možda buduće generacije drveća mogle bi ponovo uskladištiti taj CO2, međutim, čak i ako bi se moglo garantovati obnavljanje posečenih šuma, to se ne može dogoditi u kratkom vremenskom roku koji je preostao, kako nauka o klimi pokazuje, ako želimo da izbegnemo globalno zagrevanje veće od 2 stepena, a posebno ako želimo još da ga smanjimo. Dalje, kada se šume poseku, iz zemljišta i druge vegetacije se oslobađa dodatni CO2, a šumska sposobnost uskladištenja ugljenika u narednim godinama je smanjena.

A kada se šumski ekosistemi bogati ugljenikom zamene plantažama monokulturnog drveća, samo će se deo ugljenika koji se oslobodi tokom seče i sagorevanja biomase ponovo uskladištiti.

800 naučnika u otvorenom pismu Evropskoj uniji upozorilo je: “Čak i ako šumama dozvolimo da se ponovo obnavljaju, korišćenje namerno sakupljenog drveta za sagorevanje povećaće ugljenik u atmosferi i zagrevanje decenijama ako ne i vekovima – kao što su mnoge studije pokazale – čak iako drvo zameni ugalj, nafta ili prirodni gas. Ovo su osnovni razlozi i javljaju se bez obzira na to da li je gazdovanje šumama „održivo[11]” ”. Slično upozorenje izdalo je i Savetodavno veće Evropske akademije nauka[12].

Prekomerna seča uzrokuje da šume u mnogim evropskim zemljama skladište sve manje i manje CO2. Za klimu, jedna tona manje uskladištenog CO2 ima potpuno isti efekat kao jedna tona više ispuštenog CO2, tokom sagorevanja uglja. Na primer, izveštaj estonske vlade podnet Evropskoj komisiji pokazuje da će se prema sadašnjim  usvojenim politikama sektor korišćenja zemljišta i šumarstva u zemlji pretvoriti u neto izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2035. godine i da će, tokom sledećih pet godina, iznos ugljenika uskladištenog od šuma smanjiti za približno polovinu između 2020. i 2025. godine[13].

Subvencije za šume dovode do manje podrške za obnovljivu energiju sa niskim udelom ugljenika

Sagorevanje uglja u elektranama i u većim toplanama ne bi bilo moguće bez subvencija. U 2017. godini samo je 15 zemalja EU platilo više od  6.5 milijardi evra subvencija za sagorevanje biomase[14]. Od tada su se subvencije za biomasu dodatno povećale u zemljama kao što je Holandija[15].   

U kontekstu ciljeva i subvencija za obnovljivu energiju, šumska biomasa se direktno takmiči sa daleko održivijim opcijama obnovljive energije sa nižim emisijama ugljenika, kao i sa očuvanjem energije.
Proizvodnja električne energije korišćenjem kopnenog vetra i solarne energije već je jeftinija od sagorevanja drveta[16], a troškovi korišćenja koncentrisane solarne energije i priobalnog vetra brzo se smanjuju[17]

U sektoru toplotne energije alternative za sagorevanje fosilnih goriva ili drveta su manje razvijene, a samim tim i skuplje. Međutim, sve dok se subvencioniše, na primer za daljinske toplotne mreže, sagorevanje drvne mase, ne postoji ekonomski podsticaj za razvoj alternativa kao što su velike toplotne pumpe koje bi mogle da rade na vetar ili solarnu energiju, što znači da se te tehnologije neće usavršavati i neće postati pristupačne. 

Štaviše, subvencije za biomasu uskraćuju podsticaj za finansiranje poboljšanja  izolacije domova i za sprovođenje najstrožih građevinskih standarda kako bi se smanjila potreba za grejanjem ili hlađenjem. Tako je holandska Agencija za procenu uticaja na životnu sredinu objavila izveštaj tvrdeći da ne postoje alternative subvencionisanju toplana na biomasu samo mesec dana nakon izdavanja izveštaja u kojem se kaže da prema trenutnim politikama, vlasnici domova ne mogu priuštiti izolaciju svojih domova radi uštede energije[18].

[1] op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/b9c0db60-11c7-11eb-9a54-01aa75ed71a1/language-en/format-PDF/source-search

[2] Gasifikacija uključuje izlaganje drveta ili drugih sirovina visokim temperaturama sa kontrolisanim kiseonikom. Tako nastaje gas koji se može ohladiti, očistiti i zatim spaliti za dobijanje energije. 

[3] knowledge4policy.ec.europa.eu/publication/wood-resource-balances_en, Wood Resource Balances of EU-28 – 2009-2015

[4] biomassmagazine.com/articles/17231/report-eu-wood-pellet-demand-expected-to-increase-in-2020

[5] globaltimber.org.uk/eutradefuelwoodchipsresiduespellets.htm

[6] iea.org/countries

[7] mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/23.06.02016%20ENERGY%20SECTOR%20DEVELOPMENT%20STRATEGY%20OF%20THE%20REPUBLIC%20OF%20SERBIA.pdf and http://www.mvteo.gov.ba/data/Home/Dokumenti/Energetika/Framework_Energy_Strategy_of_Bosnia_and_Herzegovina_until_2035_ENG_FINAL….pdf  Herzegovina_until_2035_ENG_FINAL….pdf mvteo.gov.ba/data/Home/Dokumenti/Energetika/Framework_Energy_Strategy_of_Bosnia_and_Herzegovina_until_2035_ENG_FINAL….pdf  

[8] Abrupt increase in harvested forest area over Europe after 2015, Guido Ceccherini  et.al. nature.com/articles/s41586-020-2438-y

[9] See media.voog.com/0000/0037/1265/files/Biomass_report_ENG%20_2020.pdf for all of the information about forests in Latvia and Estonia included.

[10] skogsmissbruket.org/english

[11] pfpi.net/wp-content/uploads/2018/04/UPDATE-800-signatures_Scientist-Letter-on-EU-Forest-Biomass.pdf

[12] easac.eu/fileadmin/PDF_s/reports_statements/Carbon_Neutrality/EASAC_commentary_on_Carbon_Neutrality_15_June_2018.pdf

[13] www4.unfccc.int/sites/SubmissionsStaging/NationalReports/Documents/685230971_Estonia-BR4-1-BRIV_EE_2019.pdf

[14] nrdc.org/sites/default/files/burnout-eu-clean-energy-policies-forest-destruction-ip.pdf

[15] apps.fas.usda.gov/newgainapi/api/Report/DownloadReportByFileName?fileName=Dutch%20Wood%20Pellet%20Imports%20Surge%20to%20a%20New%20Record%20in%202019_The%20Hague_Netherlands_05-16-2020

[16]  nrdc.org/experts/sasha-stashwick/solar-and-wind-cheaper-biomass-reliably-power-uk, environmentalpaper.org/wp-content/uploads/2019/04/Risky-Biomass-Business.pdf

[17] evwind.es/2020/07/29 and renews.biz/56081/offshore-wind-costs-drop-32/

[18] pbl.nl/nieuws/2020/verduurzamen-eigen-woning-financieel-onaantrekkelijk and pbl.nl/publicaties/advies-uitfasering-houtige-biogrondstoffen-voor-warmtetoepassingen