Kako bi imali zdravu planetu, društvo treba da zaštiti ekosisteme
a to zahteva efikasno međunarodno pravo. Trenutno je oštećenje i uništavanje živog sveta u ogromnim razmerama još uvek dozvoljeno u praksi, jer jedva da postoje sankcije.

Zakon o ekocidu: uvrštavanjem  ekocida – masovnog uništavanja ekosistema –  kao zločina pod jurisdikcijom Međunarodnog krivičnog suda ICC – može ovo promeniti, uspostavljanjem pravnog okvira i obavezujućih pravila za zaštitu zdravlja i napretka planete i svih koji na njoj žive.

Kako zakon o ekocidu može uticati na našu buduću putanju (pravce razvoja)?

Zakon o ekocidu će pomoći u zaštiti biološke ranovrsosti  tako što će zaštititi domove živih bića, smanjiti zagađenje i uništavanje ekosistema, pomoći u ublažavanju klimatskih promena tako što će zaštititi važne rezervoare ugljenika i ubrzati prelazak na regenerativne alternative.

Masovna degradacija ekosistema je osnovni uzrok siromaštva, gladi, rata i migracija. Zakon o ekocidu smanjuje učestalost najnepromišljenijih i najdestruktivnijih aktivnosti, doprinoseći mirnijem i stabilnijem svetu i u procesu štiteći osnovna ljudska prava.

Glavni cilj je sprečiti, zaustaviti mnoge veoma štetne radnje pre nego što se dogode. Postavljanjem masovnog ubijanja Prirode –  ekocida  kao krivicnog zločina može biti od aktivne pomoci donosiocima odluka (uključujući investitore, finansijske institucije i osiguravajuća društva), da pažljivo razmisle PRE nego što odluče da dovedu ekosisteme u opasnost. 

Zakon treba da bude međunarodni, da štiti prirodni svet svuda

Međunarodni zakon o ekocidu pruža preko potrebnu bezbedniju putanju za zdraviju i prosperitetniju budućnost za sve.

Procedura za dodavanje ekocida u Rimski Statut

Rimski Statut reguliše rad Međunarodnog krivičnog suda (ICC-MKS).


On trenutno sadrži četiri zločina protiv mira: zločine protiv čovečnosti, genocid, ratne zločine i zločine agresije. 

Predlog je da se Rimski Statut izmeni i dopuni tako da se uključi i peti zločin: ekocid
Procedura za izmenu Rimskog statuta je utvrđena Statutom i već je primenjena kada je dodat četvrti zločin protiv mira – zločin agresije.

Postoje četiri koraka za uvrštavanje dodatnog krivičnog zločina.

  • Predlog: Svaka država koja je ratifikovala (zvanično pristala na) Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS) može predložiti amandman. Trenutno postoje 123 ovakve „države članice”
  • Prihvatljivost: Većina prisutnih koji glasaju na narednoj godišnjoj skupštini MKS-a saglasna je da se amandman može razmatrati.
    Jedna država, jedan glas .
  • Dodavanje u Statut: Najmanje 2/3 većine država članica (trenutno 82/123) treba da bude ZA amandman. Verovatno će se o konačnom tekstu amandmana raspravljati i usaglasiti među državama članicama.
  • Ratifikacija: Države članice tada mogu da ratifikuju (zvanično da priznaju sporazum) i moraju da uvedu ovaj zakon u svoje nacionalno zakonodavstvo godinu dana kasnije.

Predložena definicija

Krajem 2020. godine, na zahtev dvoje švedskih parlamentaraca, Rebeka le Moine (MP) i Magnusa Manhammara (S), Fondacija Stop Ecocide sastavila je komisiju stručnjaka za međunarodno pravo iz celog sveta, a u junu 2021. komisija je predstavila pažljivo osmišljenu definiciju ekocida kao krivičnog dela.

Pošto je zasnovana na pravnom presedanu, uključujući koncepte i definicije koji se već koriste u međunarodnom pravu, ova definicija je spremna da ‘legne’ na svoje mesto..

Predloženi amandman na Rimski statut kojim bi se uključio zločin ekocida glasi ovako:

  1. Za svrhu ovog statuta, “ekocid” podrazumeva nezakonita ili bezobzirna dela počinjena sa znanjem da postoji velika verovatnoća da će ta dela prouzrokovati teške i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po ekosisteme.
  2. Za svrhe paragrafa 1:                           
    i  “Bezobzirno znači uz nepromišljeno zanemarivanje štete koja bi očigledno bila prekomerna u odnosu na očekivane socijalne i ekonomske koristi

    ii ”Teška” označava štetu koja uključuje vrlo ozbiljne štetne promene, poremećaje ili štetu bilo kom elementu ekosistema, uključujući ozbiljne uticaje na ljudski život ili prirodne, kulturne ili ekonomske resurse;

    iii ”Široko rasprostranjeno” označava štetu koja se proteže izvan ograničenog geografskog područja, prelazi državne granice ili je pretrpi čitav ekosistem ili vrsta ili veliki broj ljudskih bića;

    iv „Dugoročno” označava štetu koja je nepovratna ili koja se ne može nadoknaditi prirodnim oporavkom u razumnom vremenskom roku

    v „Prirodna okolina” označava  zemlju, njenu biosferu, kriosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu, kao i svemir

Više informacija o obrazloženju ovako predložene definicije možete pronaći ovde.